Неправилан изговор гласова - Дислалија

Најчешће срећемо децу која лоше изговарају један или више гласова.

Испољава се као:
• Изостављање гласа у речи (сека-ека), што се назива - омисија гласа
• Замењивање другим гласом у речи (сека-тека) - супституција
• Нејасно изговарање гласа - дисторизија гласа, због неправилне позиције говорних органа или неправилног усмеравања вазудушне струје.
• Интердентални сигматизам је веома чест облик неправилног изговра, где дете при говору избацује језик између зубића.

За последицу имамо неразумљив говор. Постоје различити узроци који доводе до тешкоћа у изговору. То могу бити деформитети и аномалије вилица, пођезична ресица (френулун линqе) или високо непце. Чешћи узроци су неадекватна стимулација средине - лош говорни модел као и опонашање говора вршњака који имају неправилан изговор или млађих чланова породице, које прелази у говорну навику.

Недекватан говорни модел често је узрок неправилном изговору гласова код деце.

Дете веома рано усваја основе будућих гласова управо слушајући говор свог окружења.Ако родитељи са дететом причају „бебећим“језиком,деца ће неправилно изговарати гласове услед лошег говорног модела.

Форсирање детета да изговора гласове (који се не очекују за узраст) и за које дете још није спремно, може имати негативне последице-усвајање неправилног изговора гласа а некада и муцање и тикове.

Веома је важно бити информисан који глас можемо очекивати на ком узрасту али и које су могућности детета и основа коју процењује стручно лице-логопед.

Примери из праксе су амбициозни родитељи који у жељи да дете што пре изговори глас Р, исправљају га и са њим вежбају изговор брзалица „Риба риби гризе реп“ и сл. - што за дете које нема још увек друге гласове као ни довољно година (мишичну зрелост), представља немогућ задатак. Последица тога је грлено Р, где дете активира корен језика и усваја погрешни облик изговора гласа. Проблем изазивања гласа Р које не постоји или се замењује са Ј или Л, лакше је решиво него кориговање погрешно наученог грленог гласа.

Неразумљив говор представља проблем за околину али и за само дете.
Уколико се проблем одлаже, дете усваја навику да користи неправилан изговор гласова. У вртићу врло рано деца препознају своје вршњаке који неправилно говоре, исмевају их, имитирају их, чак им додељују и погрдне надимке. И безазлене шале могу пореметити развој и створити комплексе код детета које жели да буде прихваћено у друштву.

Уколико се не третира, проблем се усложњава и преноси на усвајање школских вештина па дете пише глас који не изговора или пише онако као што изговора (уместо чекић - ћекић), чита погрешно (сума уместо шума).

Што је дете старије, дужи је период кориговања. Многи школарци били су мотивисани да реше артикулационе проблеме јер их је то спречавало да побеђују на такмичењима рецитатора и учествују у позоришним представама. Вежбом и радом су постигли резултате.

Када се приступи третману, важно је следети упутства логопеда и бити истрајан. Поред постављања гласа, и увежбавања његовог изговора у различитим позицијама кроз изговор речи и реченица, потребна је аутоматизација, односно увежбавање наученог гласа кроз спонтани говор, употреба гласа у свакодневном говору у чијем исправљању веома значајну улогу имају родитељи кроз свакодневне комуникативне активности.

Логопедски третман доприноси кориговању неправилно усвојених гласова као и усвајању гласова које дете није изговарало до тада.Када дете правилно научи глас, ради се на аудитивној диференцијацији наученог гласа са сличним гласовима како би дете првило рзлике између сличних гласова у истој речи (Снешко).