Nepravilan izgovor glasova - Dislalija
Najčešće srećemo decu koja loše izgovaraju jedan ili više glasova.
Ispoljava se kao:
• Izostavljanje glasa u reči (seka-eka), što se naziva - omisija glasa
• Zamenjivanje drugim glasom u reči (seka-teka) - supstitucija
• Nejasno izgovaranje glasa - distorizija glasa, zbog nepravilne pozicije govornih organa ili nepravilnog usmeravanja vazudušne struje.
• Interdentalni sigmatizam je veoma čest oblik nepravilnog izgovra, gde dete pri govoru izbacuje jezik između zubića.
Za posledicu imamo nerazumljiv govor. Postoje različiti uzroci koji dovode do teškoća u izgovoru. To mogu biti deformiteti i anomalije vilica, podjezična resica (frenulun linqe) ili visoko nepce. Češći uzroci su neadekvatna stimulacija sredine - loš govorni model kao i oponašanje govora vršnjaka koji imaju nepravilan izgovor ili mlađih članova porodice, koje prelazi u govornu naviku.
Nedekvatan govorni model često je uzrok nepravilnom izgovoru glasova kod dece.
Dete veoma rano usvaja osnove budućih glasova upravo slušajući govor svog okruženja.Ako roditelji sa detetom pričaju „bebećim“jezikom,deca će nepravilno izgovarati glasove usled lošeg govornog modela.
Forsiranje deteta da izgovora glasove (koji se ne očekuju za uzrast) i za koje dete još nije spremno, može imati negativne posledice-usvajanje nepravilnog izgovora glasa a nekada i mucanje i tikove.
Veoma je važno biti informisan koji glas možemo očekivati na kom uzrastu ali i koje su mogućnosti deteta i osnova koju procenjuje stručno lice-logoped.
Primeri iz prakse su ambiciozni roditelji koji u želji da dete što pre izgovori glas R, ispravljaju ga i sa njim vežbaju izgovor brzalica „Riba ribi grize rep“ i sl. - što za dete koje nema još uvek druge glasove kao ni dovoljno godina (mišičnu zrelost), predstavlja nemoguć zadatak. Posledica toga je grleno R, gde dete aktivira koren jezika i usvaja pogrešni oblik izgovora glasa. Problem izazivanja glasa R koje ne postoji ili se zamenjuje sa J ili L, lakše je rešivo nego korigovanje pogrešno naučenog grlenog glasa.
Nerazumljiv govor predstavlja problem za okolinu ali i za samo dete.
Ukoliko se problem odlaže, dete usvaja naviku da koristi nepravilan izgovor glasova. U vrtiću vrlo rano deca prepoznaju svoje vršnjake koji nepravilno govore, ismevaju ih, imitiraju ih, čak im dodeljuju i pogrdne nadimke. I bezazlene šale mogu poremetiti razvoj i stvoriti komplekse kod deteta koje želi da bude prihvaćeno u društvu.
Ukoliko se ne tretira, problem se usložnjava i prenosi na usvajanje školskih veština pa dete piše glas koji ne izgovora ili piše onako kao što izgovora (umesto čekić - ćekić), čita pogrešno (suma umesto šuma).
Što je dete starije, duži je period korigovanja. Mnogi školarci bili su motivisani da reše artikulacione probleme jer ih je to sprečavalo da pobeđuju na takmičenjima recitatora i učestvuju u pozorišnim predstavama. Vežbom i radom su postigli rezultate.
Kada se pristupi tretmanu, važno je sledeti uputstva logopeda i biti istrajan. Pored postavljanja glasa, i uvežbavanja njegovog izgovora u različitim pozicijama kroz izgovor reči i rečenica, potrebna je automatizacija, odnosno uvežbavanje naučenog glasa kroz spontani govor, upotreba glasa u svakodnevnom govoru u čijem ispravljanju veoma značajnu ulogu imaju roditelji kroz svakodnevne komunikativne aktivnosti.
Logopedski tretman doprinosi korigovanju nepravilno usvojenih glasova kao i usvajanju glasova koje dete nije izgovaralo do tada.Kada dete pravilno nauči glas, radi se na auditivnoj diferencijaciji naučenog glasa sa sličnim glasovima kako bi dete prvilo rzlike između sličnih glasova u istoj reči (Sneško).
